Đorđe Balašević - Anđela

Moja je draga veštica… O tom ni reči nikome
Na zidu ispod ikone šara srca i slova
Ume sa retkim travkama… Munđari tajno s čavkama
U san dozove dobre trolov… I uvek osvane nova
Kada prođe ribljom pijacom svi šapću:
Evo je… Biće nevolje
Ali blenu kao pijani njenom podsuknjom omađijani

Moja je draga najbolja… Anđeo dobrog naboja
Prošek u nedra prolije… I eto ti čarolije
Druge mi za čas posade bezbojnu ružu dosade
Držimo palce Vrag i ja da potraje ta magija

Moja je draga veštica… Uvrača trista prepreka
Odavde do Bečkereka… I oko čarde kod Žablja
Kad se na putu zadržim… Paprenu čorbu zapržim
Munja se nebom razmaše… kao zlatna sablja
I samo baja, i na pertle mi vezuje čvorove… Što sve govore
Al’ dok mirno spava pošten svet… Dugo se mirimo…
To je tek vatromet