Voz pospani voz za Harkov-Gomelj-Lenjingrad
znam kako je noćas dalek Beograd

Neće moći nikada olovka i hartija
i svi ruski poštari ne mogu ti odneti
pismo koje pišem ja marka s likom Lenjina
i u pismu jedina tuga što me razbija

Nije vodka rakija mada noćas udara
tuga mi je velika velika ko Rusija
ja ne mogu poslati ljubav, jer se ne šalje
nit' sam mog'o poneti sobom tvoje poljupce

Voz u vozu izgužvana lica putnika
ti si tamo negde iza onih planina

Da l' si možda zaspala il' si budna kao ja
da l' te muče nemiri il' te ništa ne muči
kada budeš čitala pismo koje pišem ja
tajna biće skrivena iza ovih redova

0 komentar(a):

Objavi komentar

Štampaj / konvertuj u PDF / pošalji mejlom ovaj post

Štampaj / PDF / E-mail