Iznenada noć se spustila preko krova pa u dvorište
prve zvezde čim se pojave u tvom oku nađu skrovište

Opet bih krenuo tamo kuda idem noćima
da se sklonim i da slučajno potonem u tvojim očima

I krene sve isto ko pre u kratkim talasima
i osetim da dolazi plima

Napolju je vreme pogrešno skoro da me i ne zanima
ja bih s tobom negde otiš'o pa bi tamo bili danima

Jer ti nošis to, bademe i so i u oku zrake sunca
ti oteraš sve hladne talase da ne stignu do mog srca

Kada dan je dug mirises na jug i sve na dobro krene
jer ti nosiš to, bademe i so

0 komentar(a):

Objavi komentar

Štampaj / konvertuj u PDF / pošalji mejlom ovaj post

Štampaj / PDF / E-mail