Bilo je davno, još sam u školu išao,
jedinice popravljao i sve od kuće bežao
i niko nije hteo da shvati moju mladost
da nije sve nektar što pijem
da svaka mladost ludovanje znači...
Voleli smo Ludog Ivana
žudnji pogled ka daljinama
jurio je na vetrenjače
zmajeve strašne i preteće
Hteo sam planetu, veliku ko kuća
tri mala vulkana i ovcu da okolo šeta
i jednu ružu, moju ružu, najmirisniju
koja u zoru otvara sebe da dečiju dušu na latice popne...
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
0 komentar(a):
Objavi komentar