Profesor Lukić sa četvrtog sprata, je živeo prilično sam.
A decu je učio ljubavne pesme, sonete i šta ti ja znam.
O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam:
njegova žena, Lukić Milena, s drugim je otišla.
O kako tužnih ljubavi ima, ovaj svet je ispunjen njima,
sve više sumnjam da neko sretno i voli još.
A gospođa Ruža je radila goblen i subotom igrala tač.
Od muža joj ostalo par žutih slika, oficirska kapa i mač.
O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam:
poručnik Bata, iz prvog rata, nije se vratio.
O kako tužnih ljubavi ima, ovaj svet je ispunjen njima,
sve više sumnjam da neko sretno i voli još.
Pišu romane, pesme, novele, o tome kako ljubav uvek nađe put.
Znam neke sive, tužne hotele i neke prazne sobe gde je uvek onaj strašni mir.
O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam,
Dal’ je i naša tu, među njima, brinem se ponekad
O kako tužnih ljubavi ima, ovaj svet je ispunjen njima,
sve više sumnjam da neko sretno i voli još.
Anđelija Prokić je čekala princa i njegovu čarobnu moć,
da joj otplati kredit, da joj napravi klinca, da je voli do kasno u noć.
O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam:
njen suprug Bane, noći i dane, nije se treznio.
O kako tužnih ljubavi ima, ovaj svet je ispunjen njima,
sve više sumnjam da neko sretno i voli još.
Al kad se jednom, u dva i deset, vratio kući željan ljubavi i sna,
našao pismo, pao u nesvest, žena mu s Lukićem iz prve strofe pobegla u noć.
O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam,
Dal’ je i naša tu, među njima, brinem se ponekad
O kako tužnih ljubavi ima, ovaj svet je ispunjen njima,
sve više sumnjam da neko sretno i voli još.
Sve više sumnjam da neko sretno i voli još…
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
0 komentar(a):
Objavi komentar