Čuješ li moj zov nošen vjetrom
dok na nebu pojavljuje se duga
na našoj obali tebe više nema,
a tvoj lik zamijenila je tuga.

Želim da ostaneš zauvijek tu
da gledam tebe i morsku pjenu,
jer srce si moje sledila tada,
ja ne želim ni jednu drugu ženu

Nestat će obale koje sad nas dijele
i sanjivo će jutro izaći iz noći
Nad morem vidim samo galebove bijele
tuga nas je stigla, sreća neće moći.

0 komentar(a):

Objavi komentar

Štampaj / konvertuj u PDF / pošalji mejlom ovaj post

Štampaj / PDF / E-mail