Nekada je bilo ljudi oko mene noć i dan
nisam hteo vreme da provodim sam
Imao sam puno snova, a tako malo vremena
nisam znao da je život promena
Zvale su me obale daleke, tuđe usne ljubile
nisu uspele da speru s' mene tvoje tragove
Godine su donele saznanja, lutanja i mrakove
al' na putu tvoje svetlo nisu uspele da ugase
Ovo ludo srce moje bogovima prkosi
već će se sutra tiho da oprosti
Vetar što u leđa duva snagu će izgubiti
naše snove ko zna kud odneti...
Ima samo jedna stvar koja se ne menja
ne menja svih ovih godina
a to je želja oblaka nebo da pomera
pomera nad našim glavama
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
0 komentar(a):
Objavi komentar