Nekada je bilo ljudi oko mene noć i dan
nisam hteo vreme da provodim sam
Imao sam puno snova, a tako malo vremena
nisam znao da je život promena

Zvale su me obale daleke, tuđe usne ljubile
nisu uspele da speru s' mene tvoje tragove
Godine su donele saznanja, lutanja i mrakove
al' na putu tvoje svetlo nisu uspele da ugase

Ovo ludo srce moje bogovima prkosi
već će se sutra tiho da oprosti
Vetar što u leđa duva snagu će izgubiti
naše snove ko zna kud odneti...

Ima samo jedna stvar koja se ne menja
ne menja svih ovih godina
a to je želja oblaka nebo da pomera
pomera nad našim glavama

0 komentar(a):

Objavi komentar

Štampaj / konvertuj u PDF / pošalji mejlom ovaj post

Štampaj / PDF / E-mail