Haris Džinović - Muštuluk

Od sumraka do svitanja
živim k'o car do zadnjeg dukata
Nek znaju svi da ne žalim
što si mi ti, srećo, udata

Za muštuluk bih pozlatio
prvog ko mi bude javio
da se kaješ što si njegova
i da si pogriješila...

Za muštuluk bih pozlatio
samo kad bih opet saznao
da kraj njega sada imas sve
a još pitaš za mene...

Ja ne krijem što tugujem
što bez tebe zauvijek ostajem
Oprosti mi zbog ljubavi
ja sam ti je davno ukrao