U prozoru kiša, moje lice uz staklo, hladno je
Još samo vetar vuče mrtve papire u krugove
I senke prošlosti dolaze, al nemam hrabrosti da pobegnem
Opet je vreme za sličice drage sa police
Telefon mi ne može vratiti sunce tvoga osmeha
Ni retka pisma što stižu od slučaja do slučaja
Al svega setim se bar na tren, iako prošlo je, volim te
I nema nade da iz sobe sad isteram duhove
Ko tvoj kerber - pred vrata ti dođem
Ko tvoj kerber - nikom te nedam
Ko tvoj kerber - ja uzalud čekam na kost
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
https://youtu.be/uPdH0pwwWJk
OdgovoriIzbriši