Đorđe Balašević - Devedesete

Mi smo bar imali stare gitare… poneki bedž na reverima…
Glupo bi zvučalo ''Je-Je!'' uz sve ove dileje s revolverima
Al zastavu šezdesetih vezle su gramofonske igle
I put od žute cigle prostro se pred nas

Mi smo bar imali razne Če Gevare… o-o, i veće prevare…
To mladost spiri u dahu kao šećer u prahu sa bundevare
Protesti sedamdesetih više su bili odraz mode
Jer bokal pun slobode točen je za nas

Mi smo bar imali putovanja… Perone, suze, cmakanja…
Crveni pasoš bez mane što prolazi grane bez puno njakanja
Dnevnici osamdesetih švrljani su na jarke razglednice
Svet je lice šminkao zbog nas

Mi smo bar imali one snove koji se teško ostvare
A snovi najčešće vrede tek kad s tobom osede… kad s tobom ostare…
Nije baš sve na kantaru… čitavo čudo kupi lova
Ali snova nema piratiranih

Onda su došle devedesete, tužne i nesretne… opake…
Gospod je barut primirisao pa ladno zbrisao za oblake
E, kad već puknu ustave nema nam spasa dok se reke ne zaustave
No, i taj dan će svanuti

Onda su došle devedesete, tužne i nesretne… fobične…
U udžbenike i u čitanke ušle su bitange… obične…
Kasno je da se paniči… Dali smo šansu da se ludilo ozvaniči…
A sad smo prosto zgranuti?

Mi smo bar imali neke veze s planetom i sa ljudima
Znalo se ko togu nosi a ko cvetić u kosi… o, blago ludima…
Danas se laž odvažila… a zadnja bagra kroji moral…
Pa je OK koral dignut oko nas

Ma, jebite se, Devedesete, vas mogu jedino psovati
Za vama niko nece žaliti niti vam stihove kovati
Jednu ste mladost sludele, budite sretne ako vam i strofu udele
Pred crkvom pravih vrednosti

Ma, jebite se, Devedesete, i vaša priča je gotova
I dabogda se nikad ne sete svih ovih protuva i skotova
Kad zakon metlom zamane… ili ih pusti da se medusobno tamane…
Što ima svojih prednosti