Đorđe Balašević - Baby Blue

Kad ljubim glavu gubim, kad ljubim stvarno ljubim,
i zato kad te spazim ja besomucno trubim.
I fućkam kao klipan, crvenim k’o tulipan
jer ti si jedno čudo Baby Blue.

Prošao sam sve to, sito and rešeto,
moj dosije – to je rat i mir.
Al’ sad nemam takta, sve ostavljam ad acta,
proleće je krivo svemu, to imam tremu.

I sanjarim o tebi, sve ljubim te u sebi
i patim, kako ne bi, jer volim te, my baby!
Pratim te k’o UDBA, jer ti si moja sudba,
ma ti si jedno čudo Baby Blue!

Dajem sve za žeton, okrenem telefon,
u, pa se smrznem kad ti čujem glas.
O, slušalicu spustim, zbogom snovi pusti,
smisliću do sutra nešto, tešim se vešto.

I sanjarim o tebi, sve ljubim te u sebi
i patim, kako ne bi, jer volim te, my baby!
Pratim te k’o UDBA, jer ti si moja sudba,
ma ti si jedno čudo Baby Blue!

O, kako da ti priđem? Popnem se pa siđem,
iza tvojih vrata svira jazz!
Ne znam šta bi više, zazvonim pa zbrišem.
Širok mi je dijapazon, smisliću bolji fazon.

I sanjarim o tebi, sve ljubim te u sebi
i patim, kako ne bi, jer volim te, my baby!
Pratim te k’o UDBA, jer ti si moja sudba,
ma ti si jedno čudo Baby Blue!