Dok stojim za šankom delimično pijan
mrzeći pomalo i sebe i druge,
ubijam lagano konjak, cigarete,
prijatelje dobre, moje verne sluge.
Nisam od onih koji cvile,
više te namam i šta ja tu mogu,
ja ću se posle odvući kući
samo da popijem još jednu s nogu.
Znam, neću moći još dugo da zaspim,
beskrajno duge, proklete noći,
kako su pogrešni dani bez tebe,
tu mi ni piće ne može pomoći.
Nisi valjda luda da se stidiš
što si me prognala istočno od raja
bar se nasmeši kada me vidiš,
ostani đubre do kraja.
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
0 komentar(a):
Objavi komentar